Kako prepoznati depresiju
POJAM DEPRESIJE
Depresija se smatra najranije opisanim medicinskim poremećajem u istoriji medinice. Depresija je pojam koji se koristi u kolokvijalnom govoru kako bi se opisala različita raspoloženja, pa se tako često može čuti da nekoga „puca depresija“ ili da je neko „upao u depresiju“. Pri tom se uglavnom želi reći da se osoba nalazi u određenom razdoblju lošeg raspoloženja i bezvoljnosti, koje je ostavlja u trajnoj izolaciji u odnosu na društveni život.
Pojam depresija potiče od latinske reči depressio-depressus što znači nizak i pojma deprimere što znači potisnuti, utisnuti.
Ipak, pojam depresija prvenstveno se upotrebljava kako bi se opisalo emotivno raspoloženje osobe, te se opisuje kao „emocionalno stanje u kojem preovladavaju neugodni osećaji tuge i očaja, praćeno osećajem obeshrabrenosti, bezvrednosti, prisutne su zle misli, otežano i usporeno mišljenje i uopšteno smanjena psihofizička aktivnost“.
U psihijatriji naziv depresija označava niz afektivnih poremećaja za koje su karakteristični intenzivni osećaj tuge, beznađa, bespomoćnosti, bezrazložan osećaj krivice i sklonosti ka samoubistvu. Iz ovog opisa, se može razumeti da depresija nije tek neko neraspoloženje kroz koje prolazi manje više svaki čovek, već stanje koje je vrlo složeno i duboko, tako da ima svoje negativne posledice na celokupan život osobe kao i na njenu porodicu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije na globalnom nivou 322 miliona ljudi pati od depresije. Depresija je glavni uzrok 800 000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja vodeći uzrok invaliditeta u populaciji između 15 i 44 godine. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine od depresije pati oko 5 % sveukupne populacije u Republici Srbiji. Od svih psihijatrijskih bolesti depresija je najčešći poremećaj, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji trenutno je na četvrtom mestu od svih bolesti po svojoj učestalosti, s tim da se predviđa da će do 2020. godine biti na drugom mestu odmah nakon kardiovaskularnih bolesti.
UZROCI NASTANKA DEPRESIJE
U stručnoj literaturi postoje nekoliko različitih pristupa koji daju objašnjenje nastanka depresije.
Rašireno je shvatanje prema kojem je depresija prema sebi usmerena agresija koja se kod osobe formira u najranijem detinjstvu. Pojedini autori ističu važnost ranog životnog iskustva, te smatraju da je razdoblje između rođenja i kraja adolescencije najvažnije. Među psiholozima i psihijatrima veoma čest pristup je da osobe koje pate od depresije imaju negativne stavove o sebi, o svetu i o budućnosti.
Nastanku depresije doprinose različiti faktori koji delujući udruženo tokom vremena progresivno povećavaju rizik od pojave oboljenja. Srodnici pacijenata koji imaju depresiju su pod većim rizikom za nastanak depresije. Razne dosadašnje studije pokazuju da žene češće oboljevaju od depresije. Kod osoba koje pate od depresije postoji disbalans hormona serotonina, noradrenalina i dopamina, poznatijih kao „hormoni sreće“ koji učestvuju u regulaciji raspoloženja, emocija, kognitivnih funkcija, apetita, libida, anksioznosti i agresije. U objašnjenju nastanka depresije, jedna grupa teorija stavlja naglasak na ranu traumu koja je doživljena u detinjstvu. Istraživanja potkrepljuju da su pacijenti sa depresijom imali teško detinjstvo, neadekvatno roditeljsko staranje, gubitak roditelja posebno majke.
Prema savremenom shvatanju, depresija nastaje kao rezultat kombinacije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Razne razvojne i akcidentalne krize mogu pokrenuti depresivnu epizodu, ali se ona može javiti i bez vidljivog razloga.
FAKTORI RIZIKA
Rizik oboljevanja od depresije veći je kod žena nego kod muškaraca i perzistentan je tokom vremena. Najveća zastupljenost depresije registruje se u uzrastnoj grupi od 15 do 44 godine. Niži nivo obrazovanja i nezaposlenost predstavljaju faktore rizika za nastanak depresije. Gubitak posla i nemogućnost zaposlenja predstavljaju predisponirajuće faktore za depresiju. S druge strane, depresija može onemogućiti obolele da nađu ili zadrže posao. Razne studije pokazale su da osobe koje žive u braku imaju najnižu, a osobe koje žive same i razvedene osobe najvišu prevalenciju depresije.
DEPRESIJA, TUGA ILI NERASPOLOŽENjE?
Depresiju je ponekad teško razlikovati od neraspoloženja u svakodnevnici.
Neraspoloženje ili nezadovoljstvo svako u životu ponekad oseća i sam taj osećaj ne znači da nam depresija „kuca na vrata“. Kada, međutim, neraspoloženje postane učestalo i javlja se skoro svaki dan, traje više od dve nedelje i prati ga nesanica, gubitak, apetita, povlačenje iz odnosa sa drugima, razdražljivost, gubitak koncentracije, smanjeno interesovanje za inače prijatne aktivnosti tada se moramo obratiti za pomoć.
Nasuprot, normalnom osećaju tuge koji se može javiti kod svake osobe, depresija po svojoj jačini, trajanju i stepenu disfunkcionalnosti odstupa od svakodnevnih promena raspoloženja.
Tuga je prolazna i privremena, izazvana uznemirujućim životnim iskustvima i moćnim uspomenama, ali nije konstantna. Depresija predstavlja jedno hronično stanje.
Velika je razlika između običnog neraspoloženja i patnje uzrokovane depresijom. Kada smo razočarani životom, kada ostanemo bez prijatelja ili izgubimo voljenu osobu, prirodno je da smo tužni i zabrinuti. Takvi događaji gase nam radost življenja no ubrzo se većina ljudi vraća u svoje uobičajeno stanje.
Depresija je više od obične tuge. Međutim, ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je ona nesrazmerna razlogu nastanka, ako ne prestaje ili se ponovo vrati, ako nam je teško raditi i družiti se, spavati, jednom rečju više se ne možemo veseliti životu onda to više nije neraspoloženje odn. obična tuga, nego depresija.
SIMPTOMI
Vrlo često, depresiji prethode određeni događaji i ona se najčešće javlja kao reakcija psihe i tela na učestala preopterećenja i teške životne situacije. Bolest se može razviti potajno, simptomi postaju sve jači i ne prolaze. Depresija takođe može da se javi iznenadno i neočekivano.
Simptomi su individualni i različiti. Veliki broj pacijenata ima blaže depresivne simptome i tegobe. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama pa čak i godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Sniženo raspoloženje se kvalitativno razlikuje od svima poznate tuge, a kreće se od stalno prisutne potrebe za plakanjem do potpune emocionalne otupelosti. Sniženo je i interesovanje i uživanje u aktivnostima ili društvenoj interakciji koji su pre činili zadovoljstvo. Anhedonija odn. izostanak zadovoljstva se može ispoljiti i kao dosada. Smanjuje se ili gubi seksualna želja i funkcija.
Većina depresivnih bolesnika ima teškoće sa snom. Tipična slika je da se bude ujutro, nekoliko sati pre uobičajenog vremena i ne mogu ponovo zaspati, a takođe mogu imati nemiran san sa čestim buđenjem u toku noći. Prisutne su i teškoće prilikom usnivanja. U pojedinim situacijama mogu se javiti smetnje koje se manifestuju sa dugotrajnim snom.
Mogući česti simptomi su nesanica, teškoće sa koncentracijom ili opsednutost mislima. Pojedini ne osećaju više radost života, kod drugih se javlja veliki unutrašnji nemir. Povećana razdražljivost ili agresivno ponašanje na poslu ili u porodičnom krugu, mogu biti uslovljeni depresijom. Bolovi u glavi, leđima i stomaku takođe mogu ponekad biti simptomi depresije. Oboleli ponekad dobiju i napade straha, kao i osećaj telesne ukočenosti.
Sledi prikaz tipičnih i drugih čestih simptoma osoba koje pate od depresije.
KAKO SE MOŽE LEČITI DEPRESIJA?
Najmanje svaki deseti čovek ima šansu jednom u životu da oboli od depresije. Može se javiti od dečije do starije dobi, a naročito je česta u srednjim godinama.
Depresija je ozbiljan duševni poremećaj koji se mora lečiti. Zbog neupućenosti, depresiju često ne prepoznaju ni osobe koje od nje pate, kao ni njihova najbliža okolina, čak i kad depresija stvara značajne bračne, porodične, profesionalne i socijalne teškoće. Podaci govore da i do 15% depresivnih pacijenata počini samoubistvo. Stoga depresija zahteva ozbiljan pristup, što ranije prepoznavanje i adekvatno lečenje da bi se izbegle moguće pogubne posledice.
Psihoterapija koju sprovodi sertifikovan psihoterapeut ima za cilj da pokrene energiju. U okviru nje se može razgovarati o teškim životnim uslovima, problemima i opterećenjima.
Podrška socijalne sredine predstavljaju takođe jako bitan segment kako bi pacijenti rešili svoje probleme u određenim životnim situacijama.
Najčešće zablude vezane uz depresiju
• Depresija će proći sama od sebe, pa lečenje i nije potrebno
• Depresija je nešto što napada samo slabe i bespomoćne
• Promenom okoline proći će i depresija
• Depresivan čovek najbolje zna kako mu je pa se sam može i izlečiti
• Visokointeligentni ne oboljevaju od depresije
• Lekovi protiv depresije stvaraju zavisnost
• Depresija je lenjost
Šta ne smemo zaboraviti?
• Depresija je bolest, a ne slabost
• Oporavak je pravilo, pre nego izuzetak
• Terapija je efikasna i postoji mnogo mogućnosti za lečenje
• Depresija nije znak slabosti, depresija je bolest
• Depresija je izlečiva bolest
• Što više bolesnik zna o depresiji i što više učestvuje u svom lečenju, lakše će se osloboditi depresije
• Izlečenje nikada ne dolazi preko noći
• Zbog neznanja, pogrešnih stavova i uverenja, veliki broj depresivnih osoba ne traži medicinsku pomoć
• Depresiju moramo upoznati da bismo se lakše borili protiv nje
KAKO POSTUPITI?
Depresija nije osećaj prolaznog neraspoloženja, ona je bolest koja značajno narušava svakodnevni život.
Depresija nije znak moralne slabosti; depresija je posledica narušene ravnoteže hormona u mozgu, pri čemu važnu ulogu igra nasleđe, stres, način života, doživljene krize i dr.
Osoba se može požaliti i na smanjenu koncentraciju i pažnju, sumoran i pesimističan pogled na budućnost, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, osećaj krivice i bezvrednosti, smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje i na misli o samoubistvu odn. samopovređivanju. Ukoliko broj ovih simptoma i tegoba bude veći to je stanje osobe disfunkcionalnije i ozbiljnije.
Lečenje depresije uglavnom obuhvata medikamentoznu terapiju, odn. terapiju lekovima, rad stručnih lica, psihologa, psihijatra ali je i neophodna podrška socijalne sredine.