Suicid – iskustva iz rada psihologa
U suočavanju sa nekim životnim situacijama pitamo se šta predstavlja smisao života?
Zbog čega smo ovde?
Koja je naša svrha?
Koja je svrha toliko se truditi kada ćemo svakako svi jednog dana umreti?
Ima li naše postojanje smisla?
Ako ima, zašto???
Odgovore na ova pitanja pokušavaju da daju stručnjaci raznog profila kao što su lekari, socijalni radnici, sveštena lica, psiholozi i dr.
Šta je samoubistvo?
Samoubistvo pottiče od latinskih reči suus – svoj i occidere – ubiti i predstavlja svestan i nameran destruktivan akt.
U skladu sa dosadašnjim saznanjima i iskustvom, samoubistvo predstavlja rezutat neuspeha i rešavanja životnih problema i situacije beznađa i nemogućnost prevazilaženja nastale situacije.
Da li je samoubistvo lični čin?
Na prvi pogled samoubistvo izgleda kao duboko lični čin. Međutim, samoubistvo čoveka je atak čoveka koliko na sebe toliko i na društvo u celini.
U radu sa potencijalno suicidalnim pojedincima, važno je strpljenje. Potrebno je posvetiti se tim pojedincima i reći im meni je stalo.
Prvi primer iz prakse: Muškarac oko 50 godina starosti, oženjen, supruga teško bolestna od carcinoma debelog creva sa neizvesnom prognozom. Starija kćer udata u drugom stanju, mlađa kćer živi sa roditeljima. Supruga nezaposlena. U istoriji je zloupotrebljavao alcohol i povremeno se opijao. Imao je ideju da okonča svoj život koja je više bila prožeta kao zvono za uzbunu odn. apel za pomoć. Savetovao sam poslodavcu dag a uputi na dalje preglede lekara specijaliste psihijatra što je on i učinio. Međutim, klijent se uvek vraćao. Jednog aprilskog dana, dobio sam informaciju da je pokušao da se ubije. To je najavio supruzi. Uzeo naoružanje i spustio se u podrum zgrade. Posle nekog vremena prijatelj koji je bio policijac u penziji uspeo je da mu oduzme naoružanje i da ga upute na lečenje. Danas je srećan i zadovoljan deda jedne devojčice.
Drugi primer: rukovodilac mi upućuje na razgovor jednog zaposlenog, muškarca oko 45 godina starosti. Razgovor je dosta dugo trajao, oko 3 sata. Pri kraju je rekao da je imao ideju o samoubistvu zbog promene propisa u stambenoj problematici koji su bili obavezujući i za njega a odnose se na dostavljanje potvrde. Tog trenutka, to je njemu bio nerešiv problem. Posvetio sam mu se i uspeo da razmišljanje o samoubistvu stavimo u drugi plan. Otac je troje dece.
Šta smo naučili?
Kada smo depresivni, skloni smo da stvari posmatramo iz veoma sužene perspective sadašnjosti. Nedelju dana kasnije ili mesec dana kasnije, stvari i situacije mogu izgledati potpuno drugačije.
Većina ljudi koji su nekada razmišljali o samoubistvu sada su srećni što su živi.
Mnogi od njih ne žele da umru, već jednostavno žele da pobegnu iz nepodnošljive situacije iz koje trenutno ne vide nijedan drugi izlaz.
Oni nisu želeli da okončaju svoj život nego da prekinu patnju.
Da li je samoubistvo prepoznatljivo?
Postoje sijaset znakova koji se odnose na raspoloženje, ponašanje, spoljašnji izgled i spavanje koji mogu upozoriti na eventualno suicidalnog pojedinca.
Razlozi za život jer je on poklon.
Da vidite kako vaša deca odrastaju,
Da nastavite da napredujete u poslu,
Da vidim mesta koja sam oduvek želeo da posetim
Da pronađem osobu kakva me zaslužuje,
Da završim svoj roman i dr.
Život je poklon.