Na početku ovog bloga, želim da Vam približim jedan primer koji predstavlja primer ovakve komunikacije.
Navešću Vam primer jednog klijenta. Klijent koji je na poziciji rukovodioca jednog odseka je naveo primer da u poslednje vreme nailazi na nezadovoljstvo jednog potčinjenog. Nezadovoljstvo se manifestuje otvorenim verbalnim reakcijama usmerenim prema njemu kada predloži, iznese mišljenje zasnosvano u skladu sa strukom i iskustvom.
Obzirom na navedeno ponašanje lica, klijent na poziciji rukovodioca poziva ga na razgovor. U toku razgovora, koristi principe konstruktivne kritike i otpočinje deo koji se odnosi na njegovo ponašanje. Navodi mu nekoliko situacija u kojima je uvideo izraženo nezadovoljstvo i zahteva od njega pojašnjenje.
Jedna od situacija je bila i ta da su klijentu u jednom trenutku vrata kancelarije bila otvorena i zaposleni je posle pauze naišao i pitao rukovodioca kako je prošao kandidat koji je bio na selekciji u kojoj je učestvovao rukovodilac. Klijent mu je odgovorio da je u skladu sa procenjenim kriterijumima bio prosečan, bez upadljivosti. Njegov odgovor je bio: "Dobro". Neverbalna reakcija je kod lica bila da nije bio zadovoljan odgovorom ali nije produbio dalji razgovor.
Njegovo vidjenje situacije je bilo da je on bio nezadovoljan odgovorom i smatrao je svog rukovodioca da je neozbiljan prema njemu jer mu je dao takav odgovor nakon čega je on počeo da sumnja u svoje mišljenje.
Ipak, verujući sebi i svom sudu, klijent je tražio od potčinjenog da obrazloži datu situaciju ponovo i da uvidi šta je on a šta sam rukovodilac rekao.
Uvideo je da je njegova reakcija bila neadekvatna, ali je rukovodilac tražio od njega da usvoji da kada smatra da je nezadovoljan odgovorom traži dodatne informacije, pojašnjenje pritom ne okrivljujući druge i nem nametajući svoje mišljenje drugima da prihvate. Epilog razgovora, klijent koji je na poziciji rukovodioca je bio zadovoljan postignutim a tokom vremena uočio je da se ponašanje lica promenilo i da shodno potrebi traži dodatne informacije kada je to potrebno.
Navedeni primer u radu je tipičan primer gaslajtinga. Kada je to izložio klijent meni, izložio sam mu šta predstavlja gaslajting.
A sada nešto o njemu Vama...
Gaslajting označava manipulaciju ili dovođenje nekog u zabludu.
U psihologiji, pojam gaslajting je uvela Robin Stern i njime opisala odnos manipulatora i žrtve, koja počinje da sumnja u sopstvene misli i osećanja i preuzima sliku stvarnosti koju servira manipulator.
Na srpskom, čest prevod navednog pojma je "sluđivanje" ili "praviti nekoga ludim".
Cilj koji želi da se postigne je kontrola manipulisane osobe. Dugotrajni uticaj delovanja gaslajtinga dovodi do gubitka samopouzdanja, anksioznosti pa čak i do depresije.
Gaslajting postoji u svim međuljudskim odnosima i gotovo je nemoguće izaći iz začaranog kruga bez pomoći bliskih osoba. Gaslajting se najviše primećuje u partnerskim odnosima, pri čemu žrtva bude prvenstveno obmanuta "dobrim" namerama partnera, zbog čega i ne primećuje da je gaslajtovana.
Osnovni problem je što se "gaslajtovanje" teško prepoznaje.
Ako vas neko ubeđuje da je pohvala koju ste dobili za lep izgled zapravo ismevanje od kolega/člana porodice ako tvrdi da ste nekoga zavodili samo zato što ste se ljubazno osmehnuli – sluđuje.
Jedini izlaz iz te manipulacije da osoba radi na sebi, da bude svesna sebe i svojih potencijala, svojih granica, da ima jasnu sliku o sebi nezavisnu od potvrde osobe koja je manipuliše.
Za oslobađanje od delovanja gaslajtinga, presudno je postavljanje granica, odvažnost i sigurnost u donošenju odluka.
