Psihopatska struktura ličnosti

U poslednje vreme sve češće u medijima čujemo izraz „psihopata“, ili čuvaj se on je pomalo čudan, uvrnut i dr. Uobičajeni termin postaje onda kada se na žalost dogodi neka tragedija, ubistvo sa samoubistvom, ritualno ubistvo i dr.

Još od studija, susretao sam se sa informacijom o tome da je razvoj psihopatske strukture ličnosti dominantno uslovljen faktorima u detinjstvu. Naime, veliki broj stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja bi svakako prepoznalo psihopatsku strukturu ličnosti kod osobe. Ali da li je to tako u praksi. U susretu sa osobom koja ima ovakvu strukturu ličnosti mogli bismo reći da ukoliko je intenzitet simptoma od 0 do 10 približno najvišim vrednostima, bez sumnje bi veliki broj psihologa, psihijatara mogao posumnjati da je u pitanju ova struktura.

Ali, da li će stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravja posumnjati na osobu sa ovom strukturom ukoliko imaju simptome osrednjeg intenziteta. Bojim se da, bi i vrsnim stručnjacima „promakla“ sposobnost da na vreme ukažu kako osobi, a ponajviše sredini na ovakvu osobu.

Ključni faktori u razvoju psihopatske strukture ličnosti su:

• Nedostatak ljubavi i
• Konstantna kritika.

Po rečima analitičara iz oblasti psihopatologije, ključni faktori u razvoju ovakvog tipa strukture lilčnosti su faktori koji su dominantni u detinjstvu.

Psihopatija se odlikuje bezosećajnošću, impulsivnošću i antisocijalnim ponašanjem.

U stručnoj literaturi, psihopatija je deo tzv mračne trijade. Pored nje, preostala dva faktora su narcizam i makijavelizam. O mračnoj trijadi ćete imati mogućnost da čitate u nekom od narednih blogova.

Da li ste znali da među onima koji vrše neki oblik nasilja, najveći procenat je onih sa psihopatskom strukturom lićnosti koji retko kad budu procesuirani pred institucijama izuzev ukoliko osoba koja trpi nasilje ili neko iz okoline ne prijavi lice za to. I pored navedenog, takva lica ostaju mimo „radara“ društvenih i socijalnih institucija koje se bave socijalnom zaštitom.

Posebno je zanimljiva asocijacija koja se odnosi na osobe sa dominantnom psihopatskom strukturom ličnosti sa vršenjem krivičnih dela. Naime, svedočenja okoline u kojima je osoba sa psihopatskom strukturom izvršila neko krivično delo vrlo često svedoče o do tada „neupadljivom pojedincu“, porodično funkcionalom, adekvatno društveno uklopljenom u socijalnu sredinu i dr. Postoje reči kojima opisuju takve pojedince, da nikada ne bi pretpostavili da je njihov komšija mogao da uradi tako nešto.

Pored navedenog, kada je u pitanju nasilje koje vrše osobe sa ovakvom strukturom ličnosti

posebno izraženo kod ovakvih osoba je

Da li je poremećaj ličnosti lični izbor?

Odgovoriti na ovakvo pitanje je vrlo delikatno. Naime, mi odrastamo u okruženju u kojem je stalno adaptiramo na novonastale okolnosti (odlazak ili dolazak novih članova porodice, razvod, venčanje, rođenje deteta, polazak u školu, porodica koja ostaje bez dece, odn. faza „praznog gnezda“).

Kod osoba sa ovom strukturom ličnosti učestala je potreba za nanose bol drugima odn. ima sadističku komponentu. Oni uglavnom ne osećaju bol i nemaju osećaj griže savesti.

Osobe sa psihopatskom strukturom često reaguju veoma impulsivno, odn. sposobnsot kontrole impulsa je veoma niska.

Da li osobe sa psihopatskom strukturom ličnosti mogu da se leče?

Ovakav oblik poremećaja ličnosti ima trajan karakter. Lečenje u najranijoj fazi nastanka, u ranoj adolescenciji daje najbolje rezultate.